Možda o njemu ne znate mnogo, ali ste sigurno čuli za nadimak: Atila „Bič Božji“. Sad se vratite jedno 16 vekova unazad, pa
da krenemo.kle, sredinom petog veka naše ere, kada se već događa velika seoba naroda (polako stižu i Sloveni na Balkan), iz
centralne Azije se pojavljuje pleme Huna. Poznati strelci, nemilosredni u sedlu, jurišali su kroz predele današnje Evrope i došli do njenog samog centra.
Teritorija koju su oni kontrolisali prostirala se od Nemačke do Urala, i od Dunava, pa sve do Baltičkog mora. Atila je poveo Hune do Rima i
Konstantinopolja, iako nije uspeo da ih zauzme. 

Borbe su Hune vodile po Starom kontinentu, a onda su se posle poraza u severnoj Francuskoj, povukli do Panonije. Baš se tu 453. godine veliki Atila Hunski – koji je bio strah i
trepet, i zato ga Rimljani prozvali „Bič Božiji“ – još jednom venčavao. A onda je umro tokom prve bračne noći – otrovan. 
(Postoje pretpostavke i da je preminuo usled velike količine alkohola.) 

Njegova verna vojska sahranila ga je uz sve počasti, položivši neke od najvrednijih dragocenosti koje su prikupljene u pohodima po Evropi, da počivaju s njim zauvek... 

Prepričava se kako je Atila namerno sahranjen u predelu plitke vode, tako da ga i ona štiti od potencijalnih pljačkaša.  

*Drugi kažu da su Huni pustili
kovčeg da ga reka odnese...  

Verni sledbenici hunskog vođe nisu hteli da mu obeleže grob, baš da bi bili sigurni da će Atila počivati u miru. Zato su lovci na blago vekovima tragali Panonijom (a i šire), a arheolozi se dali u iskopavanja, ne bi li pronašli čuvenog Atilu. Naime, prema običajima koji se pripisuju Hunima, vođa bi trebalo da je sahranjen negde između dva rukavca Tise,
jer Huni bi pregradili reku, položili zlatni sanduk, a onda srušili branu.Istraživači su tražili dokaze u Titelskom bregu, jer je ovo bilo i savršeno mesto za logor vojske kao prirodno sklonište, ali i kao prostor bogat hranom. Tisa je, međutim, od tada puno puta promenila tok. Osim Titelskog brega, pominje se i selo Krupac kod Pirota. Pošto je ovuda nekada prolazio rimski put Via Militaris, a kasnije Carigradski drum, a uz sam prolaz se nalazi i lekovita
banja, veruje se da se i Atila ovde odmarao. Kasnije su ga, kažu, možda sahranili u koritu reke Nišave.  


*Da bi lokacija ostala sakrivena, Atiline sluge, konji i svih sedam žena na grobu su pogubljeni. Vojskovođe su se obavezale zakletvom ćutanja.  

Potencijalna lokacija groba Atile Hunskog je i ada kod Novog Bečeja, koja se jednostavno zove Ostrvo. Kako Tisa plavi ovo ostrvo, ono zbog nanosa mulja, menja i oblik. Veruje se da bi ovo bilo savršeno mesto, jer su Huni i hteli da reka vremenom sasvim sakrije grob njihovog vođe. Meštani Novog Bečeja prepričavaju kako se na jednom „špicu“ Ostrva, čak i kada se Tisa zimi pretvori u debeli led, voda ovde nikada ne zaledi.  

*Kažu da vođe neprijateljskih plemena nisu mogle da izdrže Atilin pogled, jer bi ih on uvek pokolebao.  

A kakve su to dragocenosti sahranjene sa Atilom, pitate se vi? 

Postoji legenda da je Atila od jednog čobanina dobio mač boga Marsa. Naime, kada je video čobanina i krvavi trag u travi, hunski vođa je pitao šta je to. Momak mu je rekao da prati krvavi trag, a ovaj je tako pronašao bačeni mač. Ovo je za Atilu bilo predskazanje da je predodređen da postane veliki svetski vođa po božijoj volji. Mač boga Marsa je, kažu, pored sveg drugog blaga, sahranjen sa Atilom...  

Nama ostaje da pratimo pokušaje lovaca na blago, koji i danas neretko prekopavaju potencijalna „grobna mesta“, bar dok arheolozi ne pronađu neki pouzdaniji dokaz i – konačno reše misteriju.  

Putujmo po Srbiji

GDE JE SAHRANJEN ATILA HUNSKI